Termine / Datumi:

28.02.2010 in Wien
im Restaurant Lazar, 1150, Vogelweidplatz 4, 16.00 Uhr

02.03.2010 in Berlin
im Haus der Demokratie, Greifswalderstr.4, 19.00 Uhr

03.03.2010 in Hamburg
im Curiohaus, Rothenbaumchaussee 15, Hofdurchgang, 18.30 Uhr

04.03.2010 in Bremen
im Konsul-Hackfeld-Haus, Birkenstraße 34, 19.00 Uhr

05.03.2010 in Zürich
im Volkshaus, Grüner Saal, 19.00 Uhr

06.03.2010 in Bellinzona/Tessin
anläßlich des 2.Jahrestages des Besetzungsstreiks
Besetzungsstreik bei O cina

08.03.2010 in Wien
im Ega, 1060 Wien, Windmühlgasse 26, 19 :00 Uhr

Spendenkonto:
Broj računa za dobrovoljne priloge:
DFA Konto-Nr.: 92093867
PSK BLZ 60 000
Verwendungszweck: Arbeitskämpfe in Serbien
Svrha uplate: Radničke borbe u Srbiji
Kontakt:
Solidarität mit den Arbeitskämpfen in eXYugo.
Stiftgasse 8
1070 Wien
solikomitee_eXYugo@gmx.at

U POTRAZI ZA ALTERNATIVOM SVETSKOM PROJEKTU NEOLIBERALIZMA

german translation here

Od početka 90-ih godina, ljudi u Srbiji, prvo zbog rata i embarga, a potom zbogneoliberalne i neokolonijalne politike privatizacije, doživljavaju neviđenu deindustrijalizaciju zemlje i uništavanje osnova egzistencije bezbroj radnika. Već 2007. godine, nakon čitavog talasa sukoba, borba zaposlenih farmaceutske fabrike „Jugoremedija“ u Zrenjaninu bila je jedna od retkih borbi koja se završila uspešno.Nakon zauzimanja fabrike i uvođenja samoupravljanja, predstavništvo zaposlenih je 2009. godine, tokom zaoštravanja privredne krize u čitavom svijetu, počelo da radi na stvaranju novog, nezavisnog radničkog pokreta. Jugoremedija je dio„Koordinacionog komiteta radničkog otpora u Srbiji“, kojem trenutno pripada i sedam drugih fabrika koje se djelimično nalaze u štrajku.

Tokom 2009. godine mnogi radnički kolektivi počeli su da se bore za svoja prava. Borba 1523 člana „Udruženja tekstilnih radnika Tekstilnog kombinata RAŠKA“ u Novom Pazaru sigurno je najpoznatija izvan granica zemlje. Nakon bezuspešnog štrajka (glađu) i akcije vlastitog osakaćivanja njihovog predsednika – odsekao je svoj mali prst – jedna od parola borbenih kolektiva glasi: „Pokrenuti Srbiju malim prstom“.
Šta radnike u bivšoj Jugoslaviji podstiče na tako drastične borbene mjere? Koje su njihove brige i nade na licu mjesta? Šta njima treba i kako i čime mi na Zapadu možemo solidarno da doprinesemo njihovoj
borbi – koja je takođe i naša? Ova i mnoga druga pitanja navela su nas da pozovemo Senadu Rebronju i Zorana Bulatovića, vodeće predstavnike „Udruženja tekstilnih radnika“ iz Novog Pazara, Branislava Markuša, predstavnika farmaceutske fabrike „Jugoremedija“ i aktiviste koordinacionog komiteta na ovaj niz manifestacija u njemačkom govornom području.

Učesnici:

Zoran Bulatović: predsjednik „Udruženja tekstilnih
radnika Novog Pazara, Sjenice i Tutina“, 50 godina, od
1985. – 1993. bio zaposlen u Tekstilnom kombinatu
RAŠKA. Tokom jedne od radničkih borbi 2009. godine
odrezao svoj mali prst.
Senada Rebronja: zamjenica „Udruženja tekstilnih
radnika Novog Pazara, Sjenice i Tutina“. 46 godine,
samohrana majka tri djeteta. Radila 25 godina u kom-
binatu RAŠKA.
Branislav Markuš: radnik u farmaceutskoj fabrici
„Jugoromedija“ u Zrenjaninu (Vojvodina). Aktivista u
„Koordinacionom komitetu radničkog otpora u
Srbiji“.